Pravoslavlje

 

MOLITVA GOSPODNJA


Oce nas koji si na nebesima, da se sveti ime Tvoje, da dodje carstvo Tvoje, da bude volja Tvoja i na zemlji kao na nebu; hleb nas nasusni daj nam danas; i oprosti nam dugove nase kao sto i mi oprastamo duznicima svojim, i ne uvedi nas u iskusenje. nego izbavi nas od zla.

6 Januar - BADNJI DAN

Badnji dan je dan uoci Bozica i uvek je 6-og januara. Toga dana se vrsi priprema za proslavu Bozica. Ranije su muskarci rano ujutro pre izlaska sunca odlazili u sumu da donesu badnjak (cer, a moze i hrast). Badnjak je uspomena na Hristovo rodenje - pastiri su granjem grejali novorodjenog Hrista i njegovu majku. Danas u Australiji vecina Srba badnjak ponese kuci iz crkve. Sluzba u crkvi pocinje uvece u 18 sati. Posle osvecenja badnjaka svestenik podeli po harstovu grancicu i malo slame svakoj porodici. Iza toga se odlazi kuci, gde se priredjuje Badnje vece. Slama je kao i badnjak secanje na Hristovo rodjenje - Hristos se rodio u štali na slami. Badnja vecera je posna.

7 Januar - BOZIC

Bozic, najveci pravolslavni i hriscanski praznik, se praznuje kao uspomena na dan rodjenja Isusa Hrista. Prvi dan Bozica je uvek sedmi Janur. Sveta Liturgija pocije u deset satu ujutro a zavrsava se u podne.Toga dana se ljudi mire a pozdravljaju se sa 'HRISTOS SE RODI' i ' VOISTINU SE RODI'. Uvece se pri crkvama organizuje Bozicna zabava.

13 Januar - SRPSKA NOVA GODINA

Sve CSO organiziju docek srpske nove godine. Zabava obicno pocije oko osam sati uvece. Karte se nabavljaju unapred da bi se obezbedilo dobro mesto u sali. Zabava traje do kasno ujutro. U ponoc se ugase svetla a cestita se sa 'SRECNA NOVA GODINA'.

27 Januar - SVETI SAVA

Sveti Sava je najveci srpski svetac. On je bio prvi srpski patrijarh i veliki prosvetitelj te se ovaj dan slavi kao dan djaka. Svetosavska akademija se obicno organizuje u dolazecu subotu i poznata je po programu koji pripremaju djaci. Narednog ili u nekim slucajevima prethodnog vikenda, u nedelju, Srbi iz Melburna masovno odlaze na veliki piknik koji se odrzava u manastiru u Ilajnu. Srbi iz Sidneja a i iz cele Ausutralije se okuplaju na imanju manastira Sv. Sava u Kanberi.

13 April - VELIKI PETAK

Ovo je dan zalosti za Hristom, koji je dan ranije razapet. Toga dana se ne radi i drzi se strogi post. U znak zalosti cak ni zvona na crkvi ne zvone. Najverniji vernici ce otici u crkvu dva puta: u 10 casova ujutro kada su Carski casovi i ukrasavanje Groba Gospodnjeg, i u 7 sati uvece kada je Vecernja sa iznosenjem svete plastanice i plac majke Bozije.

15 April - VASKRS

Uskrs je dan kada je Isus Hristos, posle raspeca, vaskresao. Zbog svoje vaznosti u narodu je poznat i kao 'VELIKI DAN'. Tacno u pola noci uoci Uskrsa najverniji vernici odlaze u crkvu na Uskrsnje ponocno jutrenje kada obilaze oko crkve.

Na dan Uskrsa svecana uskrsnja liturgija pocnije u 10 sati ujutro. Oni koji su postili tada se priceste. Ljudi se pozdravljaju sa ' SRECAN USKRS' i 'HRISTOS VOSKRESE' a otpozdravljaju sa ' VAISTINU VOSKRESE'. Uskrs je obicno pamti kao dan kada se dobijaju farbana jaja. Jaja je simbol Hristovog vaskrsenja. Samo po sebi jaje je mrtvo, kao sto je bilo i Hristosovo telo, ali iz jaja se pod uticajem toplote razvija zivit. Bas onako kako je mrtvi Isus svoje telo oziveo i iz groba ustao. Pri crkvama se uvece organizije Uskrsnja zabava.

Post se prekida uskrsnjim jajetom ( koja se osvete na uskrsnoj liturgiji).

28 Jun - VIDOVDAN

Vidovdan je dan kada se odugrala Kosovska bitka. Ujutro je liturgija za pokoj dusa palih na Kosovu a u prvu narednu subotu Vidovdanska Akademije.

KRSNA SLAVA

Postovanje prema Bogu i Bozijm ugodnicima je ustanovilo Krsnu slavu u nasem narodu. Slava se uznosi Bogu posredstvom svetitelja kao zastitnika porodice, cuvajuci uspomenu na dan kada cu nasi preci krtenjem postali Hristcani. Slavom je obelezen dan pokrstenja i svetitelj koji se praznovao, prihvacen je kao zastupnika pred Bogom.

Srbi su jedan narod koji vekovima postuje neprekinutu tradiciju da slavi uspomenu na primanje vere.U narodu se slave mnogi svetitelji, a ponajvise familija slavi Svetog Jovana, Svetog Nikolu, Svetog Georgija, Svetog Arandjela Mihajila, ...

Danas se poreklo i srodnost familija cesto prepoznaje po slavi. Porodice koje zive u rasejanju, treba da se vezuju za slavu jer se na ovaj nacin cuva vekovna znatna nit porekla koja podseca: ko smo, sta smo - izrazavajuci spremnost da kao takvi ostanemo da postojimo. Slava leci od nostalgije, patnje za rodnim krajem, predstavljajuci ujedno i credstvo koje upucuje na veru nasih dedova, koja oplemenjuje umnozavajuci duhovnu snagu.

Covek koji zasnuje svoje domacinstvo i nije u mogucnost da sa svojom porodicom prisustvuje slavi u roditeljskom domu, uzima od oca blagoslavu da slavi Krsnu slavu. Netacne su price, da je obicaj, da sin ne slavi dok je otac ziv. To se ne uklapa u narodnu etiku, jer svako zeli da roditelji zive, ali ponostno izcekuje da slaviti porodicnu slavu, da bi i deca na vreme osetila lepotu i znacaj slave koja im ujedno ukrstava detinjstvo. Zasto de sebi uskratimo tu duhovnu radost? Kako da se odazovemo kumu, kolegi, prijatelju, pa i svodniku ako ne slavimo? Greh je slavu zanemariti jer slavska trpeza okuplja na jedinstvo postovanja Boga, Svetitelja i obicnih ljudi. Cistota vere je uklapala slavu divnim obicajima iz nacijonalne kulture.

Dakle, Pravoslvani Srbine: Zatrazi Blagoslav roditelja, zatim, ako to dosade nisi ucinio, uzmi slavsku ikonu, kandilo, svecu, kadionicu i tamjan i nekoliko dana pre slave obrati se svesteniku da poseti porodicu i blagosiljajuci dom osveti rodicu, kojom ce domacica mesiti i ukrasiti slavski kolac. Iskoristi priliku da upitas svestenika za sve pojedinosti koje ti nisu jasne.

Spremiti u slaviti Krsno ime nije tesko, niti sme biti skupo ako imamo u vidu da je slava prvenstveno: Molitva, sveca, slavski kolac i slavsko zito. Koliko je gostiju bitno za slavskom trpezom - to je manje vazno.

Slavska radost otpocinje uvece kada se pred ikonom prislizuje kandilo, koje gori dok se slava ne isprati. Pozeljno je da domacin, na dan slave u crkvi svecu koju nameni i upali pred dolozak gostiju, a gasi obicno crvenim vinom kada se gosti isprate. Dok gori sveca domacin stojeci sluzi goste i ukazuje cast slavi i prisutnima.

Najsvetiji momenat slave predstavlja sveti cin, kada se u crkvi svesta slavsko zito, i osvecuje i sece slavski kolac, spominjuci u molitvama napredak i zdravlje porodice i pomen umrlim precima.

Slava bez svestenickog obvecenja slavskog zita i kolaca predstavlja obicnu pijanku bez duha, bez blagoslova bozjer.

U domu pred upaljenom svecom najsvetiji i najsvecaniji momenti su molitveno ustajanje u slavu, sluzenje slavskim zitom i slavskim kolacem uz blagosiljanje i nazdravljanje osmisljeno narodnim duhom. Kultura i vaspitanje nam nalaze da za slavskom trpezom vodimo Bogugodne i pristojne razgovore, dok se od domacina ocekuje da u odredjenom momentu kaze nesto iz hitija svoje slave.

Prva cast sluzenja je slavsko zito koje se sprema za sve slave, i za svete Arangele Mihajila i Gavrila, kao i za svetog proroka Iliju, jer su pred Bogom sve slave zive. Dakle, ne sprema se slavno zito slavi pred duhu, vec se osvecuje Bogu u slavu, svetome u cast, u spomenu cestitih predaka koji nam prenese slavu, kao i porodica koja slavi - za ispunjenje spasonoskih molitva.

Slavska trpeza treba da ima skromnosti po ugledu na primere svetitelja, da hrana i pice ne budu u prvom planu. Da se zapaziti neumernost gde pojedinci slavu pretvoraju u obicni pijanku. Pripremaju u posne dane mrsnu hranu zaboravljajuci da je u naciji oduvek bilo: ,,Dakav dan takav dar." Manji greh je slavu neslaviti nego mrsno uz post spremati. Svetititelji su svoju slavu i postom stekli, tako da nece pogledati na porodicu koja posne dane slavu nipodastava.

Da bi dom dostajanstveno slavijo, potrebno ja da slavu ne gleda kao obicaj, vec da molitveno svedoci nebu da je dostajan potomak svojih cestitih dedova. To se dokazuje postovanjem svoje crkve i reda koji crkva cuva.

Svakako da je vreme komunizma, u velikoj meri, osnovni red bacilo u zaborav, tako da ce prilagocavnjem uobicajilo ili usvojilo iz neznanja, ponesto sto skrnavi slavu.

Nasa Sveta pravoslavna crkva je sada u vecoj meri prisutna da sve vrati na svoje pravo mesto. Kada je slava u pitanju, obicaj i tradicija su u sluzbi vere, i svako ko bilo sta namece protivno ucenja crkve, svedno grese pred Bogom, slavom u gostima obecujuci samo svoje pretke da nisu Krsnu slavu postovali dovoljnoj meri.

Neka je blagoslaven dom koji slavi po redu koji ustanovi jedinstvo verskog i nacionalnog duha - koja crkva cuva.

Neka zivi epska poruka: ,,Ko krsno ime slavi ono mi i pomoze"!

Onima koji su od pre slavili: ,,Slava srecna napredna i dugovecna"!

Koji otpocinju da slave: ,,Srecan pocetak slave na dugo i mnogo"!

Za Krst Casni

Mir Boziji - Hristos se Rodi