Stane Dolanc : “Arkan vredniji od cele sluzbe“

Poceci burne biografije Zeljka Raznatovica Arkana vezuju se za prve akcije Ðorda Bozovica Giske, preko koga je i stupio u kontakt sa organima bezbednosti. U to vreme je vodena borba protiv emigracije u Evropi, a Arkan je odmah okvalifikovan kao hrabar, prica za „Blic“ bivsi policajac iz Sluzbe drzavne bezbednosti.
- Poverenje koje je stekao u udbaskim krugovima ilustruje zadatak koji je dobio od tadasnje SDB da neutralise jako jezgro albanske emigracije u okolini Stutgarta. Dve nedelje se hranio konzervama i spavao u vreci na krovu zgrade gde je trebalo da se nadu trojica terorista. U centralu sluzbe je javio da se u zgradi nalazi 15 Albanaca i da je „to zgodna prilika“. Posao je uradio uspesno i ostao je na Zapadu, tvrdi ovaj izvor.
Po raspadu SFRJ, Stane Dolanc, bivsi sef SDB bivse Jugoslavije, izjavio je „da mu vise vredi jedan Arkan nego cela sluzba“. Koliko se moglo proveriti, prvi kontakt izmedu njih dvojice uspostavljen je preko Arkanovog oca koji je, kao oficir JNA, od svog prijatelja Dolanca prosto trazio pomoc za „nestasnog“ sina.
Bivsi potpredsednik Interpola Budimir Babovic izjavio je da se javno govorilo da je Arkan bio izvrsilac zadataka jugoslovenske SDB u likvidaciji protivnika bivseg rezima. „On se time javno hvalio i pokazivao pistolje koje je kao clan SDB dobijao od bivsih visokih funkcionera drzave“, kazao je Babovic.
On je podsetio i da je, prilikom Arkanovog hapsenja 1991. godine u Hrvatskoj, na njegovom oslobadanju bio angazovan i jedan ministar Srbije „koji je isao da ga dovede“, kao i da je Arkanovo ime povezivano sa likvidacijom bivseg direktora hrvatske „Ine“ Stjepana Ðurekovica, koji je pobegao u Nemacku i pocetkom osamdesetih bio likvidiran. „Pre neki dan su preneti posmrtni ostaci Stjepana Ðurekovica iz Nemacke u Hrvatsku i tom prilikom je jedan visoki funkcioner izjavio da je Ðurekovica likvidirao Arkan, a da je atentat organizovao jugoslovenski SDB“, rekao je Babovic.
Medutim, osnova ove price zasnovana je na Arkanovom hvalisanju da je on to ucinio, mada se kasnije, bar prema priznanju nekih bivsih pripadnika SDB, moglo zakljuciti da je akciju prilikom ovog ubistva vodio Giska.
Izvor „Blica“ istice da vezu policijskog vrha i Arkana potvrduje i zabava koju je on organizovao povodom imenovanja Radovana Stojicica Badze za generala i pomocnika ministra policije 1993. godine, kao i da je Arkan medu prijateljima izjavljivao kako mu je zelja da postane ministar srpske policije. Ipak, poslednji put je uz najvise drzavno rukovodstvo viden na Badzinoj sahrani, a zli jezici kazu da je sa generalima policije dosao u sukob zbog fudbala.
U meduvremenu je Arkan hapsen u Svedskoj i Svajcarskoj, a 1981. godine je vec bio dobro poznat u beogradskom podzemlju koje je planiralo njegovo bekstvo iz zatvora u Luganu. Kada se vratio u Jugoslaviju, zabranjen mu je izlazak iz zemlje i tada se okrenuo kockanju. Sagovornik „Blica“ istice da je jednom prilikom u Portorozu na kocki dobio 100.000 maraka, ali i da je umeo da gubi mnogo vece sume. Medusobna netrpeljivost izmedu Arkana i Giske, koji su radili zajedno i s jos nekim prijateljima otvorili veliku diskoteku u Beogradu, eskalirala je pocetkom 90-ih kada se Giska vraca iz zatvora i postaje komandant Srpske garde.

Arkan je isao drugim putem i pred pocetak rata u Hrvatskoj dat mu je na raspolaganje bivsi policijski objekat u Erdutu, gde je formirao jaku i dobro organizovanu Srpsku dobrovoljacku gardu. Otvorenih sukoba izmedu Giske i Arkana nije bilo, ali je cinjenica da Arkan nije bio na sahrani svog bivseg prijatelja.
Babovic pominje da prvi podaci Interpola o Raznatovicu datiraju jos iz 1974. godine, a da je tokom sedamdesetih godina medunarodna policija raspisala poternicu za Arkanom zbog oruzanih pljacki banaka u Svedskoj, a potom i u Belgiji i Holandiji. „Arkan je u nekoliko navrata uspeo da pobegne iz zatvora u tim zemljama“, dodaje Babovic. On podseca da je u Srbiji Arkan bio privoden dva puta i da je 1984. godine, „kada je pucao policajcu u noge, jugoslovenski SDB intervenisao da bude pusten“.
- Ako je ubistvo Badze imalo „politicku“ pozadinu, Arkanova likvidacija ima specificnu tezinu, jer se radi o coveku koji je, s jedne strane, bio „van zakona“, a s druge mu taj zakon nije mogao nista - kaze izvor „Blica“, dodajuci da bi Arkanovo ubistvo moglo da unese dodatnu dozu straha medu onima koji bi trebalo da objasne o cemu se tu radi.

Preuzeto iz Blica