Branislav Pelevic, na komemorativnom skupu povodom
smrti
Zeljka Raznatovica Arkana
"BIO JE VELIKI DOBROTVOR I HUMANISTA"
Na komemorativnom skupu povodom smrti Zeljka Raznatovica Arkana, odrzanom juce u punoj sali beogradskog Doma sindikata, po prvi put se, posle subotnjeg ubistva u hotelu Interkontinental, u javnosti pojavila Svetlana Raznatovic. Uprkos ocekivanjima, na komemoraciji je bilo prisutno tek nekoliko estradnih zvezda, a izostalo je i prisustvo znacajnijih ljudi iz politickog zivota. Jedini govornik na skupu bio je Borislav Pelevic, bliski Arkanov saborac.
Ispred zgrade Doma sindikata i u samom holu, o redu se brinulo mnogobrojno obezbedjenje, koje je formiralo spalir do samog ulaza u veliku salu. Medjutim, nije bilo posebne kontrole niti pretresanja i svako ko je hteo mogao je da prisustvuje komemoraciji. Iako je u jednom momentu sala bila ispunjena gotovo do poslednjeg mesta, vladala je potpuna tisina, a u momentu kada je, tacno u podne, u salu usla Arkanova supruga Svetlana, sa njegovom majkom i sinovima, svi su ustali i cutke pozdravili ozaloscenu porodicu. Svetlana Raznatovic, koja se na komemoraciji pojavila bez sminke i u dugoj crnoj bundi, nije pokazivala emocije i za citavih pola sata, koliko je skup trajao, uglavnom je "gledala u prazno". Slicno se drzao i ostatak porodice, sa izuzetkom Arkanove majke koja je u nekoliko navrata glasno zajecala i pustila suze.
Pre
nego sto je stupio za govornicu, predstavljen kao djeneral, Branislav
Pelevic je stao mirno ispred Arkanove slike u uniformi, tri puta se prekrstio
i poljubio sliku. "Pocast preminulom komandantu", rekao je Pelevic.
On je najveci deo svog posmrtnog govora posvetio ratnom putu Zeljka Raznatovica
Arkana, navodeci da je on "nesebicno zrtvovao svoj zivot", bio
ranjavan i da je, predvodeci Srpsku dobrovoljacku gardu, oslobodio preko
20 mesta u Krajini. "U toj borbi poginuo je 51 gardista, a 393 je
tesko ranjeno", istakao je Pelevic.
- Oslobodili smo Bijeljinu za nekoliko sati, bez ijedne civilne zrtve.
Nikakve pljacke nije bilo, nasi gardisti su stajali pokraj svakog razbijenog
izloga i cuvali da se nesto ne odnese. Onda smo oslobodili Brcko, Zvornik,
a Srbi danas imaju koridor. Slobodno se moze reci da nije bilo Arkana
ne bi bilo ni Republike Srpske - kazao je Pelevic, podsecajuci na "odlucujuci
Arkanov doprinos za spas Banjaluke". "Momir Talic, Arkan i ja
tada smo vracali tenkove i autobuse sa vojskom koja je bezala. Talic mu
se obracao sa "razumem komandante", a po odbrani Banjaluke zvao
ga je Karadzic i plakao preko telefona", svedocio je Pelevic, dodajuci
na kraju da su "Talica zlotvori uhapsili" (nalazi se u Hagu),
a da su "Zeljka zlotvori ubili, ali samo fizicki".
Pelevic je posebno govorio i o Arkanovoj politickoj i sportskoj karijeri,
a tom prilikom medju prisutnim kompletnim strucnim stabom (sa generalnim
direktorom Obilica Dragoslavom Sekularcem) i fudbalerima Obilica bilo
je i nekih koji su zaplakali. Ipak, Pelevic je najveci naglasak stavio
na cinjenicu da se Arkan nikada nije hvalio dobrim delima. "Nije
hteo da se o tome govori, ali ja mislim da je rec o velikom dobrotvoru
i humanisti", zakljucio je Pelevic.
Posto je Pelevic zavrsio govor, iz dubine sale zaculo se "imam i
ja nesto da kazem". Zbunjeni organizatori nisu uspeli da reaguju,
a covek srednjih godina, koji se predstavio kao doktor Zoran Radovic,
vec je poceo da govori. "Ja sam brat Amfilohija Radovica i zet Vojislava
Kostunice i clan Stranke srpskog jedinstva", zapoceo je svoj govor,
medjutim posle nekoliko sekundi iz fotelje je ustala Svetlana Raznatovic
i krenula ka izlazu. Istog casa, ustali su i svi prisutni u sali, a iako
je bilo najavljeno jos nekoliko govornika skup je time i zavrsen.
Inace, na komemoraciji od "vidjenijih" pojavili su se Vuk Bojovic
(upravnik Zooloskog vrta) sa sinom Lukom, vlasnik Pink televizije Zeljko
Mitrovic, Aleksandar Vulin, clan JUL, knjizevnik Brana Crncevic, a od
estradnih zvezda vidjeni su Zoran Kalezic i Rade Jorovic.
Preuzeto iz dnevnika “Danas”
Beograd, 20. januara
http://zeljko.raznatovic.free.fr |
© Copyright, all rights reserved since 2004. |