Arkanova biografija iz arhiva Interpola

 

 

Raznatovic Zeljko: Identitet utvrdjen - jugoslovenski drzavljanin
Rodjen 17. aprila 1952 u Beogradu (Jugoslavija) Sin Raznatovic Veljka i Josifovic Slavke

Smatra se da je ova osoba krajnje opasna i uvek naoruzana.

Koristi mnoga lazna imena :
Roberta Betega, Paul Betega, Marcel de Kok, Stefan Kartni, Bob Elis, Gojko D.Peno, Damian Peno, Rodoljub Kalicanin, Marko Markovic, Miroslav Petrovic, Djordje, Rolovic, Milko Sarvic, Mario Valentini, Pol Karsenti, Marko Markotic, Mario Valentino

 

 

 

1974

Prve informacije u posedu Generalnog sekretarijata Interpola datiraju iz 22. oktobra 1974. godine i odnose se na zahtev Interpola Stokholm za raspisivanje objavljivanje crvene poternice.

Razlozi potrage su sledeci:

19. aprila 1974. i 17. maja 1974. godine u Gotenburgu, a zatim 6. septembra 1974. godine u Kungelvu izvrsio je tri oruzana napada na banke.

U periodu izmedju 6. aprila i 31. avgusta 1974. godine u nekoliko svedskih gradova, pocinio 12 provala. Ukupna steta iznosi 206.000 svedskih kruna.

Interpol Svedske trazi 13. januara 1975. godine obustavljanje traganja, zbog toga sto je pomenuta osoba uhapsena 28. decembra 1974. godine u Briselu u Belgiji, posle oruzanog napada na jednu banku u tom gradu.

Treba napomenuti da je Interpol Beograd svojevremeno obavestio da je on u Jugoslaviji vise puta osudjivan u periodu 1970-1972. godine, prvo kao maloletnik, a zatim kao punoletno lice; presude su izricane zbog kradja, teskih kradja i oruzanih pljacki.

Dok je Raznatovic jos bio u belgijskom zatvoru, Interpol Beograd je 1977. godine objavio potragu na osnovu naloga za hapsenje koji je izdat jos 3. oktobra 1975. godine, zbog oruzane pljacke izvrsene 18. decembra 1974.

Raznatovic je takodje izvrsio vise oruzanih napada u tri razlicite zemlje u razmaku od 4 meseca.

1979

Cetvrtog jula 1979. godine bezi iz zatvora u Vervijeu (Verviers) u Belgiji, gde je izdrzavao kaznu od 10 godina zatvora.

Osnovano se sumnja da je posle bekstva izvrsio dve nove oruzane pljacke: 5. septembra 1979. godine u Stokholmu i 21. septembra 1979. u Gotenburgu, Svedska.

Interpol Stokholm ponovo izdaje crvenu poternicu.

Na osnovu prethodne korespondencije Interpol Hag obavestava da je zajedno sa jos dva saucesnika uhapsen u Holandiji, nakon jedne oruzane pljacke u Amsterdamu koja je izvrsena 24. oktobra 1979. godine.

Tokom saslusavanja uhapsenih i na osnovu izjava svedoka ispostavilo se da su njih trojica pocinili jos jednu oruzanu pljacku i to 22. oktobra 1979. u Hagu.

1980

Sud u Amsterdamu izrekao mu je 7. maja 1980. godine kaznu zatvora u trajanju od 7 godina.

1981

Osmog maja 1981. godine, on bezi iz zatvora u Amsterdamu, koristeci oruzje koje su mu preko zatvorskog zida dobacili dvojica saucesnika italijanske nacionalnosti.

Novo hapsenje usledilo je 5. juna 1981. godine u Frankfurtu u Nemackoj, posle izvrsene oruzane pljacke, kojom prilikom je ranjen, pa je smesten u bolnicu. Iz bolnice je pobegao 9. juna 1981. godine.

U CITAVOM OVOM PERIODU DELINKVENTNIH RADNJI, JUGOSLOVENSKE VLASTI UVEK SU SARADJIVALE I SMATRALE GA ZA KRIMINALCE VISOKOG RANGA.

Nova crvena poternica

1982

Januara 1982. godine za njim je objavljena nova crvena poternica, na zahtev nemackih sudskih vlasti.

1983

15. februara 1983. godine uhapsen je u Bazelu (Svajcarska), prilikom jedne rutinske kontrole. Iz zatvora u Torbergu u Svajcarskoj pobegao je 27. aprila 1983. godine, zajedno sa jednim saucesnikom.

1986

Izmedju 1983. godine i 1986. godine, pomenuti je izgleda bio neaktivan. Medjutim, 19. marta 1986. godine biva uhapsen u Beogradu, zbog tuce i nanosenja povreda.

Prema informacijama u posedu Generalnog sekretarijata, u Nemackoj se za njim sada traga samo na nacionalnom planu, mada su novembra 1991. godine vlasti te zemlje obavestile Generalni sekretarijat da bi pomenuta osoba mogla biti pod sumnjom da ce izvrsiti atentate na ministre inostranih poslova Nemacke, Italije i Francuske. On je i dalje predmet crvene poternice objavljene po zahtevu Interpola Stokholm.

Najzad, avgusta 1992. godine Interpol London prenosi da je Raznatovic postao srpski lider, da koristi "ratno ime" Arkan i da ga sredstva informisanja u Srbiji prikazuju kao heroja, u vezi sa gradjanskim ratom u Bosni.

Posto je Hrvatska raspisala poternicu, aprila 1993, zbog sumnje da je izvrsio zlocine genocida, Arkan se tada nasao na posebnoj poternici Interpola deset najtrazenijih kriminalaca.

(U citavom ovom periodu delinkventnih radnji, jugoslovenske vlasti uvek su saradjivale i smatrale ga za kriminalca visokog ranga.)

(Generalni sekretarijat Interpola ne raspolaze bilo kakvom informacijom o postupku koji je pokrenut izmedju Jugoslavije i drugih zemalja koje traze Raznatovica; ono sto je uglavnom izvesno jeste da jugoslovenske vlasti uopste nisu razmatrale njegovu ekstradiciju, niti otvaranje sudskog postupka na svojoj teritoriji zbog zlocina pocinjenih u inostranstvu.)

(Iz Izvestaja Generalnog sekretarijata Interpola)

 

Preuzeto iz Danasa